Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište radne snage". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SADRŽAJ:

1. PLATE I NEZAPOSLENOST..................................................................................2

2. RADNIČKA PARTICIPACIJA KAO PRELAZNO REŠENJE...........................3

3. POTRAŽNJA ZA RADNOM SNAGOM................................................................4

4. INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA TRAŽNJA..............................................................6

5. PONUDA RADA........................................................................................................6

6. TRŽIŠNO ODREĐIVANJE PLATA.......................................................................8

7. RAVNOTEŽA NA TRŽIŠTU RADNE SNAGE...................................................10

8. KOLEKTIVNI UGOVORI, ZARADE I ŠTRAJK...............................................12

9. RADNA SNAGA I PRODUKTIVNOST KAO FAKTOR

PRIVREDNOG RASTA..........................................................................................14

TRŽISTE RADNE SNAGE

1. PLATE I NEZAPOSLENOST

Tržište radne snage ne funkcionise na isti način kao druga robna tržišta. U pitanju su odnosi razmene koji su pod brojnim institucionalnim uticajima koja tržistu radne snage daju poseban karakter i izgled. Radna snaga je subjektivni faktor proizvodnje, koja pruža svoje usluge u obliku rada,za određeni vremenski period. Cena rada se naziva plata i ona se cesto određuje nezavisno od odnosa ponude i potražnje za radnom snagom. U strogom smislu reči na tržistu radne snage se ništa ne prodaje i kupuje, nego se rad, kao usluga radne snage, iznajmljuje na određeno vreme. U idealnom stanju tržišne ravnoteže, ponuda i tražnja za radnom snagom su izjednačene i nema nezaposlenosti. Kako je stvarno privredno stanje daleko od idealnog, uvek postoji zvestan broj nezaposlenih lica koja traže, a ne mogu da nađu posao. Nezaposlenost predstavlja razliku između ponude radne snage i potražnje za njom, odnosno to je višak ponude nad tražnjom za radnom snagom.

U periodu od 1980. do 1996. godine na tržištu rada neprekidno se povećavala nezaposlenost iako su opadale realne plate. Pod uticajem niza institucionalnih faktora, plata kao cena rada određuje se na višem nivou od onog koji bi sključio nezaposlenost i potpuno izjednačio ponudu i tražnju za radnom snagom. U periodu od 2001. do 2004. godine tržište radne snage reaguje na očekivani način. Porast realnih plata povezan je sa porastom nezaposlenosti.

Tržište rada je segmentirano. Pod segmentiranjem tržišta rada podrazumevamo njegovu podelu na posebne delove između kojih postoje teške prepreke za slobodno seljenje radne snage tako da ne dolazi do ujednačavanja plata za istu vrstu rada.

Kriva ponude rada u zavisnosti od kretanja plata ima tri dela. U prvom delu (donjem), pri nižim platama, svako povećanje plata izaziva porast ponude radne snage, odnosno nadvladava efekat supstitucije, tj. raste ponuda radne snage kako raste satnica. U drugom delu, pri višim platama porast plata ne povećava ponudu rada, tako da se kriva ponude pretvara u vertikalnu pravu linije, što znači da je jači efekat dohotka. Pri veoma visokim platama ponuda rada se smanjuje i kriva ponude se kreće ulevo, što znači da ima negativan nagib.

Analogno tražnji za radnom snagom, treba razlikovati individualnu i agregatnu (tržišnu) krivu ponude rada. Agregatna, odnosno tržišna kriva ponude radne snage, predstavlja algebarski zbir svih pojedinačnih ponuda radne snage. Činjenica je da je za određivanje plata za određenu vrstu rada na tržištu rada bitna tržišna ponuda rada. Na visinu zarade utiču odluke svih radnika iste kvalifikacije i vrste rada, što se ispoljava preko tržišne krive ponude rada.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com